Neretko se u uobičajnim, svakodnevnim razgovorima može čuti da su ljubav i ljubomora zapravo u poztivnoj povezanosti, te da određeni stepen ljubomore kod partnera dokazuje da postoji i ljubavi. “Mora da bude malo ljubomoran/na ako te voli” jeste rečenica koja se često može čuti. Isto tako, velikom broju mladih ljudi je prihvatljivo da postoji određeni stepen kontrole u okviru partnerske, odnosno ljubavne veze: referisanje o tome gde se i s kim ide, kontrolisanje oblačenja partnera, deljenje lozinki društvenih mreža, proveravanje poruka.
Ljubomora, sama po sebi, jeste legitimno, normalno i uobičajeno ljudsko osećanje koje se javlja kada primetimo određenu objektivnu, realnu pretnju po odnos do koga nam je stalo. Primer za to u partnerskoj vezi, može biti kada jedan partner prihvata ili ne odbija jasno i nedvosmislno udvaranje treće osobe. Ljubomora se ne mora, kao što znamo, samo javljati u ljubavnim odnosima, već i u odnosu deteta i roditelja (mama uzme tuđe dete u naručje) ili u prijateljskim odnosima (najbolji prijatelj nalazi prijatelja s kojim provodi sve više vremena). Sve to dovodi do toga, da se ljubomora neće nikada javiti u odnosima do kojih nam nije stalo, već da će se potencijalno pojaviti na mestima gde ima ljubavi. Kada postoji realna pretnja po odnos, ljubomora jeste zdrav emocionalni odgovor. Ipak, ono čemu često svedečimo u našem okruženju jeste da se ljubomora javlja i kada te jasne pretnje nema ili kada je ona veoma maglovita (“tamo su sve žene oko njega”, “ma šta ja znam šta će njoj da padne na pamet” i sl). U takvim situacijama imamo posla sa nezdravom ljubomorom, koja sa sobom nosi uvek jedan stepen kontrole. U literaturi se može naići na termin “preventivna ljubomora” koji upravo upućuje na to da nema realne pretnje po odnos, već da osoba ograničavanjem slobode partnera ili partnerke pokušava da predupredi ili prevenira pojavu pretnje.
Na ovom mestu bi neki “tvrdi logičar” pitao šta ima loše u tome da se određena pretnja spreči. Načelno gledano, nema ničeg lošeg u sprečavanju pretnji, čak je to ponekad poželjno. Veći novac je dobro čuvati na sigurnom. Ako kupimo dobar, nov auto, ima i te kako smisla da u njega ugradimo neke sigurnosne sisteme protiv krađe. Ma koliko da su novac i auto “naši”, podjednako dobro bi poslužili i nekog drugog, nedovoljno moralnog, koji bi se latio krađe, tako da je zaštita tog “našeg” sasvim razuman korak. A sada, tu dolazimo do pitanja koliko su naši partneri stvarno “naši”? Bez želje da ulazimo u igru reči, partneri su naši onoliko koliko to sami odluče. Za razliku od materijalnih dobara, ljudi imaju slobodnu volju. Ukidanjem ili ograničavanjem iste, vrši se napad na identitet osobe. Ograničavanjem slobodne volje osobu svodimo na status materijalnog, odnosno naš odnos sa njom dovodimo na nivo posedovanja. Sasvim suprotno, ljubav, pored mnogih drugih stvari, podrazumeva prihvatanje slobode izbora druge osobe, tj. našeg partnera ili partnerke. U cilju iskustvenog dokazivanja prethodno iznesenog, možemo se zapitati jedno prosto pitanje: Da li bih voleo/la da je moj/a partner/ka sa mnom zbog toga što sam mu/joj ograničio/la kretanje i izbor društva ili zbog toga što je sam/a mene izabrao/la?
Prisustvo nezdrave ljubomore, “preventivne ljubomore” i kontrole nemaju mnogo veze sa ljubavi, već zapravo govore o nešto nižem stepenu emocionalne zrelosti osobe koja manifestuje ta osećanja. Često, osobe kod kojih su prisutna takva ispoljavanja imaju i veliki stepen lične nesigurnosti. Kod mladih osoba (do 25 godine) se očekuju velike promene, ubrzan proces sazrevanja i pojava kontrole i preventivne ljubomore u partnerskim vezama može biti i očekivana razvojna problematika, koja će se spontano prevazići. Kod starijih osoba, takva osećanja i ponašanja jesu indikacija za psihološko savetovanje i psihoterapiju. U praksi se po pitanju ovih oblika ljubomore može sresti nekoliko opcija. Postoje parovi kod kojih se samo kod jednog partnera javlja kontrolišuće ponašanje (najučestaliji oblik), ali i parovi u kojem oba partnera donekle ispoljavaju takvo ponašanje (često među mlađim parovima). Sa druge strane, partner koji ne ispoljava kontrolu i nezdravu ljubomoru može imati stav da je to neprihvatljivo, te da se otvoreno protivi pokušajima ograničavanja i kontrole. Ipak, veoma često je da partner koji nije nezdravo ljubomoran, ljubomoru i ograničavanja od strane drugog partnera shvata kao nužnost u ljubavnim vezama, brakovima, te iako mu to smeta, ne buni se. Često, ali ne uvek, pokušaji kontrole drugog partnera mogu biti začetak i uvod u nasilje, primarno verbalno, ali u nekim izraženije patološkim kontekstima i u fizičko. Tako da, kada postoji rizik od nasilja, zapravo i strah od istog neretko biva razlog zašto osoba koja je izložena nezdravoj ljubomori i kontroli se tome ne protivi.
Na kraju, možemo rezimirati na sledeći način. Ljubomore verovatno neće biti ako nam nije stalo do nekoga. Ipak treba razlikovati zdrav i nezdrav oblik ljubomore. Najpouzdaniji indikator da se pojavio nezdravi oblik jeste pojava kontrolišućeg ponašanja (kontrola druge osobe). Nezdrava ljubomora nije povezana sa količinom ljubavi, već sa ličnim nesigurnostima i nezrelošću. Kada se kontrolišuće ponašanje ponavalja bitno je tražiti stručnu podršku i pomoć, jer to može biti uvod u dublje probleme u odnosima, pa i u nasilje.
Za tebe ljubavi moja
Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
ljubavi moja
Išao sam na trg cveća
I kupio sam cveće
Za tebe
ljubavi moja
Išao sam na trg železa
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
ljubavi moja
A zatim sam otišao na trg robova
I tražio tebe
Ali te nisam našao
ljubavi moja.
Žak Prever